Sigmund Frojd, otac psihoanalize, ostavio je neizbrisiv trag u psihologiji, ali je njegov privatni život bio jednako složen i intrigantan kao i umovi koje je proučavao. Iako je bio sposoban da pronikne u dubine ljudske psihe, vlastiti ljubavni i porodični odnosi predstavljali su mu veliki izazov.
Poznata je njegova izjava: „Veliko pitanje na koje nikad nisam uspeo da odgovorim, uprkos 30 godina istraživanja ženske duše, jeste: Šta žene žele?“ No, Frojd je znao da želi Martu Bernays – ženu koja će mu postati životna saputnica.
Njihova veza započela je krajem 19. veka, a četiri godine vereništva, obeležene strogim društvenim normama i emocionalnim usponima i padovima, prethodile su braku. Frojd je Marti slao strastvena pisma, ponekad ljubomorna i zahtevna, dok je ona odgovarala uzdržano, ponekad i u tišini. Tokom njihovog braka, Marta mu je rodila šestoro dece, a Frojd se posvetio radu i privatnoj praksi, često uz velike finansijske i profesionalne izazove.
Njihov odnos bio je daleko od idiličnog. Prema nekim izvorima, intimnost između supružnika zahladnela je nakon ozbiljnog emocionalnog razdora. Frojd je tokom braka delio duboko poverenje sa Minom, Martinom sestrom, što je izazvalo brojna nagađanja o prirodi njihovog odnosa.
Uprkos privatnim napetostima, Marta je ostala verna saputnica sve do kraja njegovog života. Bila mu je oslonac u trenucima bolesti, pa čak i kada je eksperimentisao sa kokainom – ne sluteći njegove štetne posledice. Njena posvećenost išla je dotle da je svakodnevno brinula o njegovim potrebama, sve do njegove smrti u Londonu 1939. godine, gde je prebegao zbog nacističkog progona.
Marta je preminula nekoliko godina kasnije, tiho i dostojanstveno, čuvajući uspomenu na zajednički život sa jednim od najznačajnijih mislilaca modernog doba. Bez obzira na složenost njihove veze, ona je ostala njegova najveća podrška – i u životu i u smrti.
